Jedna od osnovnih činjenica kod grejanja je da energiju ne troši kotao, već objekat koji se greje. Prema tome, objekat određenih karakteristika: površina, termo-izolacija, prostorna orijentacija, temperatura prostorija (koju održava sobni termostat) zahteva istu količinu toplotne energije bez obzira iz kog energenta se ona dobija i koja je snaga kotla.
Sledeća važna činjenica je da se energija matematički izračunava kao proizvod snage i vremena. Na primeru električne energije je verovatno najjednostavnije objasniti zašto kotlovi različitih nominalnih snaga na istom objektu isporučuju jednake količine energije.
Primer: pretpostavimo da je za zagrevanje objekta potrebno 96kWh (kilovat-sati) energije.
1. slučaj: Instaliran kotao nominalne snage 12kW. Zahvaljujući sobnom termostatu koji održava željenu temperaturu prostorija (pri tome po potrebi uključuje i isključuje kotao), kotao će raditi efektivno 8 časova dnevno i isporučiti 12kW × 8h = 96kWh energije.
2. slučaj: Instaliran kotao nominalne snage 24kW. Zahvaljujući sobnom termostatu koji održava željenu temperaturu prostorija (pri tome po potrebi uključuje i isključuje kotao), kotao će raditi efektivno 4 sati dnevno i isporučiti 24kW × 4h = 96kWh energije.
Naravno, treba imati u vidu ograničenja koja nameće strujni priključak, odnosno manji objekti po pravilu imaju strujne priključke manje maksimalne dozvoljene snage, pa je nemoguće priključiti kotao 2 ili 3 puta veće snage. U svakom slučaju, instaliranje kotla npr. 30% veće snage od proračunate ne znači da će račun za struju biti 30% veći, već znači da će taj kotao raditi manje vremena, a izmerena električna energija na brojilu će biti praktično ista.