Trenutna situacija u svetu je takva da je energetika u fokusu svih društvenih odnosa. Poslednjih nekoliko godina prisutna je tendencija da što više komercijalni objekti i domaćinstva prebacuju svoje grejanje na električnu energiju. Jaka rešenost razvijenih zemalja da veći deo dobijene energije bude iz obnovljivih izvora, dovodi do situacije da se u pojedinim zemljama javljaju periodični viškovi ove „zelene električne energije“. S tim u vezi, javlja se i potreba da se obezbede pouzdani potrošači u domenu grejanja objekta. Prosek potrošnje energije u EU nam govori da 28% odlazi na zagrevanje privatnih kuća i stanovanja, a od ukupne potrošene finalne energije, električna energija čini 24.4%.
Potrošnja finalne energije u domaćinstvima u EU.
Električna energija kao najsavršeniji vid energije će se u budućnosti sve više trošiti, a taj trend je isti i u Srbiji. Glavni problem u našoj zemlji nije u skupoj ceni električne energije, već u njenom neracionalnom trošenju. Dok prosečna kuća za stanovanje u Nemačkoj troši godišnje od 45 - 65 kWh/m², prosečna Srpska kuća ide sa potrošnjom od 150 do čak 250 kWh/m². U Austriji, Švajcarskoj, skandinavskim zemljama, prosečna potrošnja ide i do 25-40 kWh/m² godišnje.
Ovome najviše doprinose loša urbanistička rešenja, nekvalitetni arhitektonski projekti (važna je cena po m² stana a ne energija koja se troši za njegovo zagrevanje/hlađenje), loši građevinski materijali, loši i nedovoljno obučeni izvođači radova, kao i tradicionalne (često nerazumne )navike krajinjih korisnika.
U narednom periodu se očekuje veća upotreba toplotnih pumpi vazduh-vazduh tipa, ali svi ovi uređaji zahtevaju obaveznu upotrebu elektro kotla kao pomoćnog grejnog uređaja ili rezervnog izvora. Električni kotlovi se tu pojavljuju kao jedino logično rešenje, koje je jeftino, pouzdano, lako za instaliranje i jeftino za održavanje.
Aktuelni trendovi u proizvodnji električne energije idu ka povećavanju udela malih, nezavisnih proizvođača-potrošača (production+consumer=PROSUMER (prozjumer)). Udeo fotovoltaika (PV sistema) u ukupnoj proizvodnji u Nemačkoj je u konstantnom rastu a isti trend je prisutan i u Srbiji.
Rast udela obnovljivih izvora energije u EU.
Sa povećavanjem broja PROZJUMERA, povećaće se i potreba da se ta besplatna solarna energija na efikasan način brzo potroši, a električni kotlovi su idealni za manje stanove, kuće vikendice. Svuda gde bi ugradnja toplotne pumpe bila investicija sa predugačkim rokom otplate (preko 5 godina), isplativo je ugraditi elektro kotao. Za razliku od drugih izvora toplote, ovi uređaji rade sa mnogo većim stepenom pouzdanosti, jeftini su, nije skupa ni komplikovana ugradnja, lako se održavaju (servisabilni su) a svi elementi su dostupni na tržištu i ne sadrže specifične retke komponente koje se ugrađuju. Takođe, njihovo korišćenje je prilično jednostavno i svaki prosečan korisnik lako može da nauči osnovne funkcije i praćenje parametara, tako da nisu potrebne ni česte i skupe intervencije stručnih instalatera i servisera. Svakako, moguće je na njih dodati i neki običan ili čak „pametan“ wi-fi termostat, pa ceo sistem postaje deo „pametne kuće“ a uštede u potrošnji energije se i ovde očekuju.
U budućnosti će proizvodnja ovih uređaja rasti a s tim u vezi, biće neophodno stalno usavršavati proizvod i reagovati na zahteve tržišta. Hidraulični sud kotla (kazan) je stoga i urađen korišćenjem parametarskog modelera (SolidWorks) i svake dorade su lake i brze. Ukoliko bi se zbog ostalih komponenti koje se spajaju na kazan, pojavila potreba da se neki priključak izmeni (jer element koji se ranije tu vezivao više nije dostupan na tržištu), tehnička dokumentacija bi bila kreirana prostom zamenom prefabrikovanim elementom u modeleru, a proizvodnja bi dobila tačnu dokumentaciju za izradu, u veoma kratkom vremenu. Sva praćenja u proizvodnji su precizna i mogućnost greške je sveden na minimum.
Važno je i to pomenuti, da velika većina podizvođača i kooperanata, isto poseduje ove 3D modelere kao i CNC mašine za obradu, pa je time još više ubrzan protok informacija, uputstava, zahteva, a svaka eventualna greška je smanjena na najmanju moguću meru.